Bu­džet Op­šti­ne Ko­tor je sta­bi­lan, ne­ma­mo ni­ka­kvih du­go­va­nja pre­ma do­ba­vlja­či­ma, a pla­te svim za­po­sle­nim u or­ga­ni­ma lo­kal­ne upra­ve, uklju­ču­ju­ći i za­po­sle­ne u Slu­žbi za­šti­te i spa­sa­va­nja, iz­mi­re­ne su, sa­op­štio je u raz­go­vo­tru za „Dan” ak­tu­el­ni gra­do­na­čel­nik Ko­to­ra Alek­san­dar Stjep­če­vić (DPS).
On je na­gla­sio da se tre­nut­no ra­di na iz­grad­nji auto­bu­skih sta­ja­li­šta na pod­ruč­ju op­šti­ne i še­ta­li­šta na di­o­ni­ci Ri­san–Pe­rast, a obez­bi­je­đe­na su i sred­stva za na­do­grad­nju objek­ta Osnov­ne ško­le u Do­bro­ti. Ka­ko is­ti­če, sli­je­di sa­na­ci­ja Tre­ćeg pu­ta i pu­ta kod ško­le u Do­bro­ti, a cilj je i da sva se­o­ska pod­ruč­ja do­bi­ju jav­nu ra­svje­tu. Stjep­če­vić je na­veo da je za­vr­še­na iz­ra­da pro­jek­ta za iz­grad­nju pot­hod­ni­ka kod zgra­de Luč­ke ka­pe­ta­ni­je i na­ja­vio ras­pi­si­va­nje ten­de­ra za iz­bor iz­vo­đa­ča ra­do­va. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, za re­kon­struk­ci­ju grad­ske fon­ta­ne kod ka­fa­ne „Doj­mi“ od­re­đen je iz­vo­đač ra­do­va, dok će re­kon­struk­ci­ja za­tvo­re­nog pli­vač­kog ba­ze­na po­če­ti u mar­tu 2017. go­di­ne.
– U to­ku su in­ten­ziv­ni pre­go­vo­ri Op­šti­ne Ko­tor i Elek­tro­di­stri­bu­ci­je oko za­mje­ne ze­mlji­šta na Ta­ba­či­ni za plac u In­du­strij­skoj zo­ni, što će omo­gu­ći­ti bo­lju va­lo­ri­za­ci­ju tog pro­sto­ra. Ka­da je u pi­ta­nju grad­nja ži­ča­re do San Đo­va­ni­ja, upra­vo da­nas u Ko­tor do­la­ze pred­stav­ni­ci UNE­SKO-a ra­di kon­sul­ta­ci­ja oko HIA stu­di­je uti­ca­ja na kul­tur­nu ba­šti­nu, či­ja iz­ra­da je po­vje­re­na nji­ho­vim eks­per­ti­ma, a ina­če se ta­kva stu­di­ja ra­di pr­vi put u Cr­noj Go­ri – ka­zao je Stjep­če­vić.
Upi­tan da li su sred­stva za grad­nju za­o­bi­la­zni­ce oko Ko­to­ra još uvi­jek ak­tiv­na, ima­ju­ći u vi­du sa­o­bra­ćaj­ne ko­lap­se u gra­du zbog po­sto­ja­nja jed­nog ma­gi­stral­nog pu­ta, ka­zao je da je to „stvar dr­žav­nog ni­voa“.
– Ali, mi na lo­kal­nom ni­vou mo­ra­mo da bu­de­mo upor­ni da po­spje­ši­mo rje­ša­va­nje iz­grad­nje te za­o­bi­la­zni­ce. Ura­di­li smo ono što je do nas – na­pra­vi­li smo pro­je­kat za iz­grad­nju pot­hod­ni­ka i na­dam se da će, uko­li­ko ne bu­de smet­nji u ten­der­skoj pro­ce­du­ri, on bi­ti za­vr­šen za sle­de­ću tu­ri­stič­ku se­zo­nu. To ni­je in­ve­sti­ci­ja ko­ja će ri­je­ši­ti kom­ple­tan pro­blem te­ku­ćeg i sta­ja­ćeg sa­o­bra­ća­ja u Ko­to­ru, ali je­ste in­ve­sti­ci­ja ko­ja će pje­ša­ke, kao uče­sni­ke u sa­o­bra­ća­ju, us­pje­ti da usmje­ri na od­re­đe­ni ko­ri­dor, ka­ko oni ne bi pred­sta­vlja­li smet­nju u nor­mal­noj cir­ku­la­ci­ji sa­o­bra­ća­ja. Po­treb­ni su nam i par­king pro­sto­ri, pri če­mu za grad­nju sprat­ne ga­ra­že na Be­no­vu po­sto­je UT uslo­vi – na­veo je on.
Is­ti­ču­ći da je pro­te­kla tu­ri­stič­ka se­zo­na po svim pa­ra­me­tri­ma, od bro­ja no­će­nja, do bro­ja iz­let­nič­kih tu­ri­sta i bro­ja kru­ze­ra, bi­la do­bra, na­gla­ša­va po­tre­bu na­stav­ka ra­da na una­pre­đe­nju tu­ri­zma kao stra­te­ške gra­ne raz­vo­ja gra­da.
– Ni­je do­volj­no sa­mo da pri­ča­mo o to­me ka­ko smo kul­tur­na de­sti­na­ci­ja i bo­gom­da­ni. Zna­mo da Ko­to­ru ne­do­sta­ju ho­te­li i da po­sto­je pro­ble­mi u sa­o­bra­ća­ju, i mo­ra­la bi se ri­je­ša­va­ti jed­na po jed­na stvar – sma­tra gra­do­na­čel­nik.
On je op­ti­mi­sta da će se na­kon vi­še od de­ce­ni­je u drev­nom gra­du po­če­ti gra­di­ti ve­ći ho­te­li.
Po­sto­je na­zna­ke za to, ali mo­ra­mo tim lju­di­ma pru­ži­ti od­re­đe­ne uslo­ve. Vi­dje­će­mo šta će re­ći struč­nja­ci za­du­že­ni za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra i za iz­da­va­nje ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va. Lo­kal­na upra­va ne mo­že da pri­stu­pi rasšči­šća­va­nju ru­še­vi­ne ne­ka­da­šnjeg ho­te­la Fjord jer je ri­ječ o pri­vat­nom vla­sni­štvu. Vla­snik je obez­bi­je­đen ugo­vo­ri­ma i mi tu ne mo­že­mo da in­ter­ve­ni­še­mo. Na­dam se da će taj obje­kat ku­pi­ti ne­ko ko mo­že da va­lo­ri­zu­je taj pro­stor, ko­ji je stra­te­ški va­žan za Ko­tor, ali i da će re­sor­no mi­ni­star­stvo što pri­je ras­pi­sa­ti ten­der za pro­stor Na­u­tič­ko-tu­ri­stič­kog cen­tra, gdje je pred­vi­đe­na iz­grad­nja ma­ri­ne i tri bu­tik ho­te­la. Mi­šlje­nja sam da Ko­tor ne tre­ba da kon­ku­ri­še dru­gim gra­do­vi­ma, ni­ti je nje­mu iko kon­ku­ren­ci­ja. Mi tre­ba da se ba­vi­mo raz­vo­jem gra­da i una­pre­đe­njem nje­go­ve po­nu­de i raz­voj­nih šan­si, ka­ko u tu­ri­zmu, ta­ko i u osta­lim pri­vred­nim dje­lat­no­sti­ma, kre­a­tiv­noj in­du­stri­ji, a to zna­či da no­vac pra­vi­mo na osno­vu umjet­no­sti, za­na­ta, pro­iz­vod­nje ori­gi­nal­nih pro­iz­vo­da – is­ta­kao je Stjep­če­vić.
Nje­gov man­dat na du­žno­sti gra­do­na­čel­ni­ka za­vr­ša­va se 17. no­vem­bra.
– Ja ne­mam re­zer­vni grad i moj je cilj da Ko­tor na­sta­vi da se raz­vi­ja jer nam je to bu­duć­nost, a ubi­je­đen sam da mo­že­mo da ži­vi­mo bo­ga­to – za­klju­ču­je Stjep­če­vić. B.M.

Pri­va­ti­za­ci­ja Lu­ke upit­na
Ka­da je u pi­ta­nju pred­u­ze­će Lu­ka Ko­tor, či­ji je ve­ćin­ski vla­snik Op­šti­na Ko­tor, a o či­joj se mo­gu­ćoj pri­va­ti­za­ci­ji to­kom ove go­di­ne spe­ku­li­sa­lo, Stjep­če­vić ka­že da lo­kal­na upra­va ne mo­že da pro­da ni­šta bez sa­gla­sno­sti Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­tor.
– To je ja­sno. Mi­slim da su Lu­ku ko­ri­sti­li vi­še u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji. Na ko­ji na­čin će se ona da­lje raz­vi­ja­ti tre­ba da od­re­di stru­ka, ali sva­ka­ko u bez­bje­do­no­snom smi­slu mo­ra, a ka­da to ka­žem mi­slim da se opre­mi bo­va­ma, pi­lo­ni­ma i osta­lim da bi što bo­lje funk­ci­o­ni­sa­la – na­gla­ša­va gra­do­na­čel­nik.

Kre­a­tiv­na in­du­stri­ja
Go­vo­re­ći o kre­a­tiv­noj in­du­stri­ji, a ima­ju­ću u vi­du da Ko­tor ne­ma tek­stil­nu in­du­stri­ju, a ima In­ter­na­ci­o­nal­nu smo­tru mo­de, Stjep­če­vić kao mo­guć­nost na­vo­di otva­ra­nje ško­la gdje bi do­la­zi­li mod­ni kre­a­to­ri ili pred­stav­ni­ci mod­nih bren­do­va da dr­že pre­da­va­nja na tu te­mu.
– To je ori­jen­ta­ci­o­na ide­ja, gdje bi oni ko­ji su di­rekt­no u to­me upo­sle­ni, a i grad, mo­gli od to­ga pro­fi­ti­ra­ti. Me­đu­tim, za to mo­ra­mo na­pra­vi­ti ne­ke pred­u­slo­ve. I ko­tor­ski kar­ne­va­li su kre­a­tiv­ne in­di­u­stri­je, mo­gu da se pro­iz­vo­de ma­ske. Sve to je ne­što po če­mu mo­žda u ne­kom na­red­nom pe­ri­o­du mo­že­mo da bu­de­mo pre­po­zna­tlji­vi, od­no­sno da tu pro­iz­vod­nju raz­vi­je­mo na ni­vo da od to­ga mo­že da se ži­vi – ka­zao je Stjep­če­vić.